У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју, говоре подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, поводом обележавања месеца борбе против рака. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака.

Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске).

 „Кад кажемо канцер, то значи абнормално умножавање канцерогених ћелија које се шире из ткива у ткиво. Колико се више шире толико захватају више органа. Шта је узрок да одбрана нашег организма не успе да уништи те абнормалне ћелије? То су фактори ризика, односно начин понашања, стил живота, окружење… који доведу до тога да нам падне отпорност и онда се ћелије абнормалнo умножавају“,

објашањава начелница Опште медицине Дома здравља Чајетина Др Гордана Бојовић, напомињући да је наслеђе само 10% фактора ризика за настанак неке болести. Све остало су лоше животне навике, као што су: пушење дувана, алкохолизам, изложеност вирусним инфекцијама, гојазност, неправилна исхрана, смањена физичка активност. Избацивањем ових фактора,  ризик оболевања од карцинома био би смањен за 30%.

„Код карцинома плућа, који предњачећи, у 90% случајева узрок је пушење дувана. Основни симптоми су продуктиван кашаљ и гушење. Међутим, код пушача се дешава да они тај кашаљ приписују цигаретама, а када постане продуктивнији то приписују већем броју попушених цигарета. То је грешка. То могу бити први симптоми карцинома, тако да су пушачи од 18% до 20% у већем ризуку за оболевање од људи који не конзумирају цигарете“, упозорава докторка Бојовић.

На приближно две трећине фактора ризика, који су одговорни за настанак рака, могуће је утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. У великом броју случајева малигне болести су излечиве, уколико се открију на време. Због тога лекари апелују на све да редовно посећују свог изабраног лекара, дају себи шансу и буду бржи од болести.  Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом, уз одговарајуће палијативно збрињавање.