Представљен роман "Таласи београдског мора"

Драган Јовановић Данилов је један од најнаграђиванијих песника средње генерације. После 16 збирки поезије, неколико есеја, ликовних критика, Данилов се читалачкој публици представио и романима око којих су мишљења критике била подељена. Међутим, његов четврти роман „Таласи београдског мора“ који се појавио прошле године, ушао је у ужи избор за НИН-ову награду, а освојио је престижну књижевну награду „Лаза Костић“. Роман је промовисан у петак, у чајетинској библиотеци. На самом почетку романа, писац скреће пажњу читаоцима са чим се све може срести у „Таласима београдског мора“. „Пред вама је истинита приповест, љубавна сторија која се одиграла у Београду... Ово је хермесовска прича зачињена сетом и живахни трилер, приповест о ученој Бајлонијевој пијаци, о београдским бескућницима..., о Чарни, девојци коју волим... о спаљеној београдској библиотеци... и, дабоме, о оцу и сину...“ У разговору за ТВ Чајетина, Данилов каже да се односом оца и сина, који је библијски, бавио у песмама и тиме се поиграва и у роману. Његови јунаци нису (осим главног) битне, историјске личности, већ обични људи које срећемо на пијацама, у зградама у којима живимо, библиотекама... Сви они имају своје приче, по нечем занимљиве, а повезује их град у којем живе, или у који долазе – Београд. „О Београду не постоји много књига“, каже Данилов. Њиме су се по највише бавили Светлана Велмар Јанковић, Момо Капор. Овај град, његова историја и лепота, били су изазов у који се радо упустио, чију историју је истраживао. Град у којем живи од 1984. године, проводећи у њему по четири-пет дана, а преостале у родној Пожеги. Почетак романа управо описује тренутке путовања возом, случајне сапутнике, њихове приче, догађаје, тренутке... „Роман је лавиринталан; он је прича о причама“, каже писац. „Таласи београдског мора“ су роман којим је сам писац, напокон, задовољан, за разлику од претходна три. Њему је дао најлепши део себе: лирске моменте и емоцију песника, и интригантност приче и уверљивост ликова романсијера. Награда „Лаза Костић“ само је дошла „као шлаг на торту“.