Представљамо: Породица Удовичић из засеока Маринкова коса

Претходних деценија била је веома распрострањена појава одласка младих из села у градове у потрази за бољим животом. Међутим, у последње време ситуација је нешто другачија. Све већи број људи се окреће селу и спас проналази у пољопривреди.

Један од њих је и Мишо Удовичић из засеока Маринкова коса, који се налази у близини Ски центра Торник. Мишо овде живи од рођења, а имање је наследио од свог оца и прадеде.

„На селу није лако али ја сам навикао. Бавим се највише сточарством, имам 12 крава, овце а често се нађу и неки споредни послови са камионом. Током зимске сезоне ангажован сам на Ски центру Торник“, каже Удовичић.

Он додаје да иако се највише бави сточарством, многе негативне околности су га ометале да од тога добро зарађује. Проблем је везан за откуп млека.

“Млеко смо до сада предавали млекари ПК Златибор, међутим последњих месец дана смо престали. Разлог томе је смањење цене млека која је са 35 пала на 21 динар. Сада смо започели сарадњу са новим откупљивачем из Здравчића који је обећао цену од 30 динара по литру млека“, прича Мишо. miso 3 Домаћина овог шесточланог домаћинства летост је обрадовало асфалтирање пута до њиховог засеока, које има шест домаћинстава додатно укључујући и 20 викенд кућа. То га је још више охрабрило и подстакло да настави да ради на својој родној земљи. Јако је задовољан радом локалне самоуправе која годинама улаже велике напоре да обогати путну инфраструктуру, нарочито у руралним срединама. Поменута инвестиција финансирана је средствима општинског буџета, тако да мештани овог засеока нису имали обавезу да дају своје учешће.

Кад најмлађи чланови породице Удовичић стасају за школу наставу ће похађати у основној школи на Златибору. Њихов отац се нада се да ће до тада асфалтни пут бити састављен са путем који води ка Торнику, и са поносом додаје да ће његове наследнице у школу моћи да путују аутом или гондолом.

Своје задовољство изразио је и Петар Марић, још један од мештана. Он каже да поред струје и воде пут представља велико богатство.

„Раније овде уопште није било пута па смо ишли преко ливада, бара. Ово је за нас велики помак и почетак“, додаје Марић.

Драгана Росић, zlatiborpres.rs