У чајетинском Дому културе, у организацији Спортског центра Чајетина, изведена је представа Народног позоришта из Ужица „Како одржавати фикус“. Комад, који је написао Ужичанин Огњен Обрадовић, а режирао Југ Ђорђевић, бави се савременом српском породицом у свету где су друштвене мреже замениле стварност.

Око петогодишњег дечака који не говори, али је веома талентован, плету се амбиције, фрустрације, разочарања и патње његове баке, мајке и ујака који ће све што их боли надоместити популарношћу на друштвеним мрежама. Тијана Караичић, која игра улогу Јане – мајке дечака који не говори, каже да представа на суров начин представља данашњицу.

То и можемо видети на телевизији, да врло често на разноразним  музичким такмичењима експлоатишу децу. Деца се нађу у ситуацијама које можда нису пригодне за њихове године. Мени лично то изгледа језиво, на пример да се девојчице понашају као средњовечне жене. Управо је Југ на један врло суров начин осмислио представу која говори о експлоатацији деце данас, каже глумица Тијана Караичић.

У улози ујака, брата, сина нашао се глумац Душан Радојичић. Његова улога, како каже, није претерано захвална, јер представља депресивног, анксиозног човека који не хаје ни за шта, пропалог каријеристу, одстрањеног из друштвеног живота.

Има и комичних делова представе где публика одреагује позитивно, а наша порука је заправо хорор. Узели смо једно дете да нам обнови животе, по природи ствари би требало тако да буде, да дете као дете обогати свачији живот, али не у материјалном смислу. На крају, чак и мој лик, пристаје на ту игру. Он је позитивац све време, али на самом крају и он пристаје на то да дете дамо на таленте, на ријалити програме… У нашем случају то је наступ на телевизији, а циљ тог наступа је профит његових најближих, што је сурово, наводи глумац Душан Радојичић.

Сјајна у улози баке била је Тања Јовановић, сценографију и костиме потписује Велимирка Дамњановић, музику Јулија Ђорђевић, а наратор је Хаџи Немања Јовановић. Представа „Како одржавати фикус“ премијерно је изведена у септембру прошле године у Народном позоришту у Ужицу, а пре Чајетине гостовала је у Алексинцу и Фочи.

С обзиром да позориште не даје решења већ поставља питања, крај представе управо даје могућност да сами размислимо о овој теми, да се запитамо о свом и животу наше деце.

Драгана Росић