Породица Никовић из Гостиља прошле године искористила је максималних 600 хиљада динара од општинских подстицајних мера за куповину новог трактора. Инвестиција ће им олакшати послове у сточарству, а планирају и прављење озбиљније фарме оваца.

До имања Никовића у Гостиљу не долази се брзо, али су поглед и околина јединствени. Oва вредна породица задовољна је својим животом у помало забаченом засеоку. У домаћинству су муж и жена Миланко и Светлана и њихов најмлађи син Бојан , док двојица старијих синова раде у Београду и Пожези. Радни дан двадесетогодишњег зоотехничара се прилично разликује од већине његових вршњака:

„Устајем ујутру у шест, прво намирујем говеда, после овце и онда идем у шуму. Покајао се нисам, живот није толико ни тежак ако се има воље за рад. Изабрао сам средњу пољопривредну школу да бих стекао неко искуство и да га применим јер сам желео да останем на селу. То ме је вукло од малих ногу, рад око стоке, машина и механизације“,

каже Бојан Никовић који са родитељима гаји 100 оваца, од којих је већина расе Ил д Франс, за које добијају државне субвенције за уматичена грла  и које су им главни извори зараде. Поред продаје јагњади, у штали тренутно имају и око 15 грла говеда која тове и такође продају регистрованим кланицама и прерађивачима. Иако је стање на тржишту тешко, цене стоке су ниске, а исплате субвенција нередовне, Никовићи су одлучни да истрају и да нађу начине да добро живе од сточарства.

„Лакше је бавити се пољопривредом сада јер имамо механизацију и тракторе, а некад се све радило ручно. Услови нису лаки, али ми се боримо добро јер имамо вољу за рад, научени смо да радимо од малих ногу и мислим да имамо перспективу да остваримо резултате као пољопривредници у Банату.  Свог земљишта имамо око 10 ха, а узели смо још око 50 у закуп, а поред сена користимо и житарице које мељемо јер имамо свој млин“,

каже домаћин Миланко. Марљиви Гостиљци прошле године су искористили 600 хиљада динара из подстицајних мера општинског Екоаграра, што им је била једна четвртина средстава за куповину новог трактора индијске марке Тафе са 65 коњских снага. Нова машина је већ почела да се исплаћује, користе је за све послове у газдинству, као и за извлачење дрвета из шуме које им је такође значајан приход. Никовићи поручују да не би инвестирали у нови трактор да није било помоћи Екоаграра, од којег у новим мерама могу добити 300 хиљада јер су прошле године искористили максималан износ. Мере подстицаја и субвенције су им део планова за будућност у изградњи нове штале и проширењу стада.

„Планирамо да наредне године правимо планску шталу за овце. Решили смо да региструјемо домаћинство на најмлађег сина, пошто је он остао да живи и ради са нама, и да направимо један бизнис план. Сада имамо мини фарму оваца, али жеља нам је да то буде веће и озбиљније. Изабрали смо Ил д Франс расу јер су изузетно добре, и приметила сам да се овце приликом јагњења не мењају. Имам тројицу синова, један ради у Београду, један у Пожези, ја се надам да ћемо их повући када кренемо са овом фармом. Надам се да ће се оженити и имати овде шта да раде и да то буде на нивоу“,

истиче Светлана Никовић, која са својом породицом често посећује сајмове пољопривреде и стичу искуства за одржавање  домаћинства у којем је и воћњак од ког очекују добар род шљиве.

Пример ове породице која је унапредила своје пољопривредно газдинство и поправила материјални статус показује како се на прави начин користе средства из Мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја општине Чајетина.

М. Ј.