Скупштина Удржења пчелара „Златибор“ Чајетина одржана је данас у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“. Ово удружење које броји 117 чланова, одлично сарађује и са околним удружењима те су Скупштини присуствовали и представници удружења из Ужица, Ариља, Пријепоља...
„Наше удружење углавном има чланове који у просеку имају око 50 година па радимо на томе да се што више млађих људи укључи у оснивање пчелињака и да се баве тиме,“ рекао је председник Удружења, Владан Шкодрић. На питање каква је била претходна година што се тиче пчеларења, одговорио је да је и та година, због сушнијег периода, међу лошијим. У потрази за бољом пашом за пчеле иде се често ван Златибора и Златиборског округа.
„Наше Удружење има 52 члана који селе пчеле и 48 оних који су стационирани, а 17 младих чланова још увек нису дефинисали свој статут у пчеларству. На крају, боље пролазе људи који селе пчеле јер имају више паша у току године.“
Незаобилазно питање је - који је здравији мед:са планине, или из равнице?
„Најздравији је мед од пчеле“, са осмехом одговара Шкодрић. Најбоље је куповати мед од препорученог пчелара, јер сте тако сигурни у то шта купујете и конзумирате.
Иначе, тајна лековитости златиборског меда је у томе што у свом саставу има и састојке из црњуше, биљке која јако рано креће да цвета, а има изузетна својства. Веома је медоносна биљка. У пределима где се подудари време њеног цветања са временом излетања пчела на испашу, даје веома квалитетан, таман мед, који је по садржини минерала богатији од свих врста меда, и који се у народу зове боров мед.
На Скупштини су се сумирали резултати из 2017. године, што подразумева и увид о губицима пчелињих друштава.
„Код нас, у Удружењу, није било болести пчела осим једног случаја на граници Општине, код селећег пчелара. То је ветеринарска инспекција одрадила те су те кошнице спаљене,“ каже Шкодрић. Будуће активности зависе даље и од самог третмана пчела у овом, зимском периоду.
Мићо Пећинар, председник Друштва пчелара „Саво Поповић“ из Ариља, такође је присуствовао Скупштини чајетинских пчелара. Он каже да је сарадња међу пчеларима Златиборског округа, али и са пчеларима других округа, одлична. Та сарадња се огледа кроз разне манифестације и дружења, размене искустава и пружања помоћи како младим који тек почињу, тако и старијим пчеларима. Ариљски пчелари су додатну помоћ имали и из пројекта прекограничне сарадње са Црном Гором, „Пчеларство без граница“, која се огледала у добијању 400 кошница и 400 ројева и опреме у вредности 36 000 евра.
Чајетинско удружење ће ове године моћи да рачуна на помоћ локалне самоуправе преко Привредног предузећа „Златиборски еко аграр“. Иван Гујаничић, представник "Еко аграра", је на Скупштини објаснио пчеларима какве видове субвенција могу очекивати након усклађивања свог Програма рада са Националним.
„Намера Привредног друштва и локалне самоуправе јесте да ти подстицаји буду већи него што су били у претходним годинама. За набавку пчелињих друштава и опреме у пчеларству намера је да се субвенционише и до 40%, плус 5% који се према правилнику даје за газдинства чији су носиоци жене и лица млађа од 40 година. Оно што је планирано за 2018. годину јесу подстицаји који се тичу адаптације објеката за прераду меда. Међутим,због чекања на усклађивање са Националним програмом ми још увек не можемо изаћи са званичним информацијама и рећи колики ће проценат бити издвојен за то, али ће бити сигурно.“
За оне који желе да поднесу захтев за ову врсту субвенција, услов је и даље исти: минимум 10 кошница пчела на свом газдинству и активан статус газдинства на територији општине Чајетина.
Мирјана Ранковић Луковић
