Данас, у малом парку у Чајетини, Удружење ратних ветерана и војних инвалида из ратова од 1990. године у присуству представника општине Чајетина, суграђана и делегација СУБГУ-а и других удружења из Севојна, Пријепоља, Сјенице, Нове Вароши, Пожеге, Ариља, положили су венце на спомен-обележје изгинулим цивилима и борцима у последњем рату.

Видовдан је дан  који нас подсећа и опомиње на нешто што се не сме заборавити, а то су животи свих  јунака палих на бранику отаџбине Србије. Удружење ратних ветерана и војних инвалида у ратовима 1990.Чајетина, овај дан је обележило на свечан начин. Након парастоса који су одржали свештеници чајетинске цркве, присутнима се обратио председник Удружења, Александар Лазовић.

„Данас је Видовдан, црвено слово у нашем календару, али и црвено слово у нашој историји. Окупљамо се на данашњи дан да пред овим спомен-обележјем укажемо поштовање страдалима у ратовима `90-их година, да евоцирамо сећања на наше хероје и да се поклонимо њиховим сенима. Данас обнављамо сећање на оне који су били храбри, одани, верни својој држави, на оне који су бранећи своју отаџбину задужили све нас; своје савременике и своје потомке. Задужили нас да не смемо заборавити своју историју. Посебно млађе генерације морају знати истину: да су они били војници који су бранили српство, српски народ, наше потомство и да су били недужне жртве, а никад агресори!“

Уз жељу да се сукоби и ратови на овим просторима никада не понове, Лазовић је реч предао Војину Мрђи, секретару Градског одбора СУБ града Ужица и Златиборског округа.

„Био сам пријатно изненађен позивом Удружења ратних ветерана општине Чајетина да вам се  на овом светом месту, на данашњи дан, обратим. СУБ града Ужица у неговању традиције бораца имају три удружења: једно удружење је за ратове од 1. светског рата, друго смо ми од 1941-1945, а треће је Удружење ветерана ратова `90-тих. На та три стуба почива и СУБНОР као кровна организација у Србији . Сигурно да ово чајетинско удружење, окупивши данас оволики број делегација златиборског округа, достојанствено се понело према ових девет невиних жртава, војницима и цивилима, погинулим на бојном пољу и на Торнику. „

Милан Лучић из Пријепоља присутне је, након полагања венаца, подсетио на стихове чајетинског песника Михаила Ћуповића“Ко небо може отети птици“ која је посвећена борцима палим на Кадињачи, али која је намењена и свим српским ратницима .

„Србин нема ветерана. Ми смо ратници од колевке до гроба“, рекао је овом приликом Лучић.

Венце су, поред поменутих делегација, на споменик положиле и породице страдалих.

Мирјана Ранковић Луковић