Директор Фондације „Вања Златић“ из Криве Реке годинама уназад одличним ђацима ОШ „Миливоје Боровић“ из Мачката и издвојеног одељења у Кривој Реци, поклања књиге из своје богате колекције у знак сећања на своју настрадалу кћи која је била одличан ђак. Међутим, од отварања библиотеке која носи Вањино име, господин Милисав Златић награђује ученике по још једном, можда и важнијем критеријуму.

Радом и трудом кроз школовање деца стичу знање битно за добре позиције и сналажење у водама живота. Међутим, постоји нешто што је упоредо са знањем битно, а то је васпитање и генетски запис: како бити добар човек. О томе је пуковник у пензији, Милисав Златић, размишљао док је стварао библиотеку у родном засеоку Криве Реке која има преко 25 000 наслова, а која је свечано отворена прошле године.

„Није само школа та која поклања књиге, већ и ја као власник и директор Библиотеке  желим да даривам на добробит човеку. Циљ је да те књиге преко деце продру у масу грађана, да се шири књига и да буде понос свих нас. Ја сам то прошле године обећао а ове испунио и тако ће бити сваке године. Што се тиче школе, ту додељујем књиге по одлуци наставног већа школе најбољим ученицима до четвртог разреда у Кривој Реци, а до седмог у Мачкату. По један дечак и једна девојчица“, објашњава  Милисав Златић, директор библиотеке „Вања“.

Ове године су, као добри другови и лепо васпитана деца, књиге са посветом Библиотеке „Вања“ добили: Јелена Радовић као и  Марија , Вукашин и Лука Златић. Они су изразили задовољство али и понос због тога што су одабрани међу мноштвом својих другара као деца који су добри другови. Своју библиотеку посећују кад им дозволи време, из задовољства или по потреби. Лука, који одлично игра фудбал, чита књиге из области спорта, Марија воли авантуристичке, Јелена чита све жанрове и обожава књиге, док Вукашина библиотеци привлачи само дружење са другарима и љубазност чика Милисава.

Библиотека“Вања“ чини оно што њеној малој имењакињи није било дозвољено: расте и живи, кроз сваку посету, сваку позајмљену књигу, дечји смех и машту које ово пријатно окружење неминовно изазива. А број књига се непрестано повећава, као и планови. Милисав Златић довршава депо у склопу библиотеке и читаонице, са идејом стварања места које ће бити идеално за песничка дружења у стилу београдске „Скадарлије“, где ће радо и често свраћати не само мештани већ и путници намерници.

Мирјана Ранковић Луковић