У Чиготи је синоћ изведена монодрама „Надежда Петровић“ у којој насловну улогу тумачи глумица Биљана Ђуровић према чијој идеји је монодрама и настала. До сада је изведена на многим европским фестивалима на којима је добијала престижне награде, међу којима Златна диплома – Златни витез у Москви и Глумац Европе на Међународном позоришном фестивалу у Македонији.
Монодрама „Надежда Петровић“ је први пут је одиграна у Београду 2014. године и то је својеврсна ода једној хероини која је желела да свој живот подреди сликању, али га је, приморана да бира, посветила људима.
„Када сам схватила да се приближава јубилеј обележавања Великог рата, а већ дуго у мени тиња Надежда као личност која ме интригира, онда сам препознала да је то прави тренутак да направим монодраму. Ја нисам аутор текста него сам адаптирала њена писма и покушавала да ту причу представим на начин како сам ја видим Надежду и да ту причу склопим. И, склопила сам је, а то је – последњи дан њеног живота у соби ваљевске болнице где ћемо поставити питања добра и зла, где ћемо поставити питање уметности у рату, али не само у рату.. Надежда као сликар оставља четкицу и окреће се ка човеку и то је оно што је најлепши део ње, поред свих божанствених платана која нам је оставила“, прича глумица Биљана Ђуровић, првакиња позоришта и професорка на Академији лепих уметности у Београду.
Монодрама је сачињена од аутентичних писама Надежде Петровић, одломака из романа “Боје и барут” Олгице Цице и избора поезије Растка Петровића и Љубомира Симовића. Врло живописно, у релативно кратком времену трајања монодраме, Биљана Ђуровић је успела да представи једну жену која није могла да постане само уметник великог имана у тренуцима када њен народ страда. Надежда Петровић је учествовала у Првом и Другом балканском рату, а у Великом рату је, спасавајући друге, подлегла опакој болести од које је умрло око 30.000 људи.
„ Моја идеја је била да ову представу одиграм на стогодишњици њене смрти у ваљевској гимназији, у згради где је некада била ваљевска болница где је она испустила душу. Али, не само то, него и да јој одржимо парастос. У Саборној цркви у Београду, Коло српских сестара је организовало парастос. После тога смо отишли у Ваљево и одиграла сам представу у Свечаној сали која је некад била операциона сала и за мене је то било велико искуство“, са страхопоштовањем говори о тим данима глумица. Монодрама је изведена и у крипти мале цркве Свети Сава на Врачару уз благослов Патријарха. Све то , а и много више, заслужила је ова велика српска уметница и хероина за коју Биљана Ђуровић каже: Надежда Петровић је недељива и јединствена! Заједно са Светим Савом, Доситејем, Теслом, Пупином, Мокрањцем, Милутином Миланковићем, Андрићем, Исидором Секулић…. она сија као најсјајнија звезда у космосу осветљавајући нам пут… Са њом се сасвим сигурно слажу и гледаоци који су имали привилегију да синоћ одгледају монодраму.
https://www.youtube.com/watch?v=ITkIwaprVNY&feature=youtu.beМирјана Ранковић Луковић
