Радни век у Србији могао би бити продужен до навршених 70 година живота, за оне који то желе, ако се усвоји иницијатива за измену Закона о раду, коју су прихватили еминентни стручњаци на саветовању о актуелним питањима савременог законодавства, које је завршено у петак у Будви.

Наиме, запослени би могао да остане у радном односу још пет година после испуњења услова за старосну пензију, ако то сам жели и ако постоји потреба послодавца за његовим радом, речено је на саветовању које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске.

Предлог да радни однос не мора да престане по сили закона са 65 година живота, већ да се та граница може померити до 70. рођендана, биће упућен надлежним министарствима која су овлашћена да Влади Србије предложе измене и допуне Закона о раду, о чему би на крају одлучила Скупштина Србије.

– После 65. године, послодавац би у складу са својим потребама, могао да уговори са запосленим да ради пуно радно време, половину радног времена, али и да ради код куће или неки други модалитет рада о коме би се споразумели – рекла је др Весна Стојановић, доцент на Факултету за пословне студије и право Универзитета „Унион – Никола Тесла”.

Ова новина не мора нужно да значи мањи број радних места за младе, али би у многим колективима могла да допринесе квалитету рада и преношењу искуства и знања на нове кадрове.

– Ако би запослени радио, после 65 године, половину од пуног радног времена, други запослени или неки новo запослени радник би могао да ради другу половину радног времена. Ово би омогућило ново запошљавање кадрова али би с друге стране и повећало могућност преноса стеченог искуства, знања и вештина са старијих на млађе – рекла је Весна Стојановић.

Истиче да је оваква флексибилност рада и запошљавања у духу новина о којима се све више говори у јавности.

У многим предузећима и институцијама приметан је велики недостатак искусних, стручних кадрова, раскорак између старих и нових генерација, па је честа ситуација да млађи запослени немају од кога да науче много тога што би њихов посао учинило ефикаснијим и квалитетнијим.

– Искуство показује да се у последњих неколико година осетио знатан дефицит међу многим стручњацима медицинске, грађевинске струке, стручњацима из области информационих технологија, возачима, вариоцима, неговатељима и другим стручним профилима. Многи од ових стручних кадрова нашли су своје ново радно место одлазећи у иностранство као веома цењена радна снага. Паралелно с тим проблемом је и питање високообразованих кадрова, као што су професори високошколских установа, судије судова свих нивоа и профила и многе друге професије и занимања. Они по сили закона одлазе у пензију када напуне 65 година, у неким случајевима са 67, а да при томе нису обезбеђени услови да се у потпуном капацитету обавља континуирани, стручни рад и несметано функционисање институција из којих су отишли – каже др Стојановић.

Не треба заборавити да је право на рад универзално људско право, без ограничења. Није занемарљив број људи који после одласка у пензију проналазе нови посао у струци којом су се бавили читавог живота.

– На свим просторима животни век је продужен, а потребе за радом одређених профила стручњака се увећала. С друге стране, фондови пензијског и инвалидског осигурања постали су све сиромашнији и све теже намирују пензије нараслог броја корисника права – каже наша саговорница.

Новим одредбама о могућности продужења радног односа после 65. година не би се дирало у одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који утврђује да се старосна пензија може остварити с навршених 65 година живота и 15 година стажа. Тај услов, као минимални, остао би непромењен у Закону о ПИО.

– Промене би се односиле на део овог закона којим се регулише обрачун пензије и њена висина. Предлог је да се у висину пензије урачунају доприноси по основу зараде, накнаде зараде и уплаћене основице осигурања за све године, месеце и дане за које је уплаћен допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање. Потребно је да не постоји ограничење у погледу броја година које би се лимитирале као године из којих се искључиво узимају доприноси за обрачун пензије – објаснила је др Весна Стојановић.

Тако би сви уплаћени доприноси током укупног радног века ушли у основицу за обрачун пензије.

 

Извор: Политика