У последње три године МЗ Трипкова потрудила се да уз помоћ општине Чајетина реши нека питања која су годинама, што из финансијских, што из разлога недовољне мотивације, остајала да чекају повољније тренутке. Право време била је 2017. година кад се што-шта покренуло, почев од путне инфраструктуре па до боље снабдевености мештана водом и струјом.

Незадовољни дугогодишњим назадовањем свога села,  Савета месне заједнице Трипкова је својим идејама, мало по мало, покренуо мештане на подизање квалитета живота у својој средини. Уз помоћ локалне самоуправе и јавних предузећа општине Чајетина реконструисан је главни пут од Сушице до Врутака. Пут је урађен 1987.  и ово је била прва озбиљнија поправка, каже председник ове месне заједнице. Урађено је и око 2.700 метара асфалта  у четири засеока: Анђићи, Сокићи, Бошковићи и Вермези. Просечен је и насут пут из Трипкове за Шљивовицу преко Вермеза у дужини од 3 км, а  насуто је још девет мањих путева у селу у дужину од 100 до 700 метара.

„Следећа озбиљна ствар којој смо се посветили је вода, у селу смо урадили два крака. Један смо у потпуности завршили, почели смо прошле године у октобру и пре 20 дана смо ту воду пустили, то је засеок Арсићи, Сокоћи, ту смо с водом снабдели 24 куће,“

каже Драгослав Јањић, председник МЗ Трипкова. Из ових заселака мештани су се до тада снабдевали водом из три мања водовода који су били стари и дотрајали, тако да је ЈП „Водовод Златибор“ Чајетина годинама морало да им у летњем периоду довози воду. Други крак који се тренутно ради налази се у засеоку Јањићи који су изнад коте главног резервоара у селу. Савет месне заједнице успео је да мотивише мештане, те су уз помоћ Општине и личним ангажовањем уредили бунареве у Вермезима који су изграђени 1942.године, као и Мочила која су изграђена 1934.

„Видели смо да у селу струја није регулисана како треба, имамо два крака, један је у Вермезима горњим, а други је у центру села, где се наслањају Јовановићи, Тошанићи, Иркићи, Антонијевићи и Стојановићи. Урађене су бетонске бандере, сноп и мерачи потрошње, то је било најкритичније. У другом делу у центру урађене су бетонске бандере, али је остало да се уради сноп, имамо обећање да ће то бити урађено у јуну,

истиче Јањић. Велики део времена Савет месне заједнице је посветио социјалној заштити угрожених мештана јер је Трипкова село у коме преовлађују старачка домаћинства, а потреба за овом врстом бриге посебно је дошла до изражаја у време короне. Поред једнократних помоћи и солидарних пакета, чланови Савета су личним присуством и разговором  помагали старима да се не осете напуштено. Такође се доста пажње посвећује и очувању животне средине.

Општина је купила 17,3 ара земљишта за проширење гробља, што је била једна од приоритетнијих ставки. Гробље је сада ограђено, испарцелисано, направљена је капија, мокри чвор, бетонирана стаза, а у сали за парастосе постављен је нови плафон. Ових дана  добијена је и извесна количина мермерних плоча скинутих са трга на Златибору које ће се до краја године уградити око цркве. Планова је и у сфери туризма и културе доста.

„Планирамо да у селу направимо једну колонију стакларску, или колонију скулптура где би нам ментор или помоћ у свему томе била радионица Тифани“,

речи су председника МЗ Трипкова. Имајући у виду да је Трипкова била једно од првих села које је покренуло манифестацију Културно лето и да је од 2000. до 2007. године успело да, кроз радионице фолклора уз помоћ Велимира Тошанића и уз подршку Општине и ТО Златибор доведе бројне госте из земље и иностранства, као и да  у оквиру тог дешавања угости Филмску школу Бате Петровића и многе глумце, књижевнике и уметнике из других сфера, верујемо да ће у свом науму успети и овога пута.

Мирјана Ранковић Луковић