За своју славу, Огњену Марију, Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно планирао је много тога, а пре свега промоцију књиге о Добрили Смиљанић која је била организаторка сирогојнских плетиља, креаторка дивно дизајнираних одевних предмета од вуне. Због ситуације са корона вируса и промоција је, на жалост, изостала. Али, о монографији „Добрила“ коју је приредио Зоран Јеремић у издању „Старог села“ Сирогојно, писао је у „Политикином магазину“ новинар Бранко Пејовић. Следи део текста:

“Сирогојно, Сирогојно…Снови су постајали јава, а јава сан. Сањам модел, а жене га још лепше исплету. Вуна, та дивна топла вуна, грејала ме је кад ништа није могло да ме угреје, донела ми је толико радости у баршунастим облацима снова” речи су Добриле Смиљанић, сналажљиве жене која је Сирогојно плетенине винула у славу. Да није било Добриле, ови џемпери би тешко нашли своје место у излозима познатих модних радњи на Петој авенији у Њујорку, а све је почело 1963. године када је прихватила позив да ради у Сирогојну и организује рад и продају у локалној задрузи. Са Смиљком Поморишац организује течај за 40 плетиља из овог краја, с тим што тада нису знале да од оштре вуне златиборских оваца производи неће бити привлачни и да текстилна индустрија увози вуну из Аустралије. Зато прве понуде џемпера тржишту нису дале очекиване резултате. Али грубост вуне рукотворина из Сирогојна чинила је своје. Тек када је из фабрике “Латекс“ за задругу обезбеђено 200 килограма финог аустралијског предива, жене су почеле да плету нове моделе, са светлим бојама предива да се истакне мотив, настајала је прва колекција. Покренута је продаја тих џемпера, први новац стигао је у куће златиборских плетиља. Њихов број се са двадесетак повећава на стотину. Уследиле су модне ревије у земљи и иностранству, гостовања и награде на престижним светским сајмовима моде, чинило се да је одједном модни свет одушевљено прихватио плетенине жена из Сирогојна и околине. Џемпери су се извозили у бројне земље света и продаја је добро ишла све до 90-их када је због несрећних ратних околности које су донеле и економске проблеме све стало. Ипак, данас је ова фирма приватизована и послује као Сирогојно Компани, која успешно наставља продају плетенина које су винуле ово мало златиборско село далеко у свет. Добрила је данас у пензији, а посебно је радује објављивање књиге “Добрила” од стране Старог села Сирогојно, а под пером Зорана Јеремића….“