У предстојећу сезону Прве Регионалне лиге Запад, кошаркаши Златибора улазе са капиталним појачањем – Младен Шекуларац (крило, 33 године, 203 цм), момак који је својевремено важио за једног од најбољих играча некадашње Винстон ЈУБА лиге, после петогодишње паузе враћа се кошарци, овога пута у дресу клуба из Чајетине. Рођени Баранин и несуђени НБА играч, у досадашњој каријери наступао је за ФМП, Виртус, Будућност, Антверпен и Шарлроа, а имао је и кратку епизоду у екипи Игокее из Лакташа, у којој је провео само неколико месеци, пре него што се на одређено време повукао из кошарке. Такође, са јуниорском селекцијом СР Југославије, 1997. године освојио је титулу првака Европе. До успостављања сарадње са екипом Златибора дошло је на следећи начин:
Имам ту пар другара који играју баскет са првотимцима Златибора, па сам на њихов позив одиграо неколико партија. Видео сам да је прича добра и ступио у контакт са тренером, који ради овде дужи временски период. На његов позив, поново сам добио жељу да тренирам и да се надмећем, а играње за КК Златибор неће ми представљати проблем када су у питању моје приватне обавезе. Брзо смо пронашли заједнички језик и заједнички циљ, који мислим да можемо остварити-каже Шекуларац.
Иако се у претходној сезони КК Златибор грчевито борио за опстанак, за наредну су постављени високи циљеви. Екипа је подмлађена, тако да се од Шекуларца, као најискуснијег и играча са највећим играчким реномеом, очекује водећа улога у тиму.
Мој превасходни задатак је да се читава прича подигне на неки виши ниво у смислу професионализма, да момци схвате да треба да испуњавају одређене обавезе, а да ће им се то вратити на сваком пољу. Амбиције су свакако порасле, са довођењем још пар играча, што искуснијих, што младих и талентованих. Можда и најбитније је да играчи који су поникли у клубу овде и остану, да се клуб не осипа… Да се постане достојан такмац, да се нападне и та Прва Б лига, па касније можда и још виши ранг, да се заокружи цела прича. Људи који воде клуб обезбедили су одређени буџет и може се пронаћи начин да сви будемо задовољни.
Чајетина свакако није непознаница за Шекуларца, с обзиром да је као члан ФМП-а, овде боравио на припремама.
Свих пет сезона, колико сам носио дрес ФМП-а, боравио сам овде, услови за рад су одлични. Ја сам мештанин Чајетине однедавно, пронашао сам неки свој мир, свиђа ми се овде и спојио сам лепо са корисним. Битно је да је човек срећан онде где је и да може да испуни неке своје амбиције. Моје амбиције су у сфери кошарке, а најбитније је да волиш оно што радиш, ако си посвећен томе и ако си искрен према себи, резултат неће изостати.
Играчку афирмацију, Шекуларац је стекао управо као играч клуба из београдског предграђа, у чијем дресу је израстао у једног од водећих кошаркаша тадашњег заједничког првенства Србије и Црне Горе.
ФМП има ту традицију доброг рада са младим играчима. Додуше, ја сам у Железник дошао као већ формиран играч, са 16 година и сигурно сам својим квалитетом заслужио ту репутацију водећег играча. Изградио сам име у Железнику, а после је, наравно, дошло до засићења са обе стране и нашли смо заједнички језик да свако настави својим путем. За ФМП ме вежу јако лепе успомене и просто ми је жао што нема више клубова који тако раде са подмлатком, јер, када црпиш из свог извора, и каса ће ти бити пунија (смех).
2002. године, Младен је на НБА драфту изабран као 55. пик у другој рунди од стране екипе Далас Маверикса. Са екипом из Тексаса прошао је Летњу лигу, али до успостављања праве сарадње није дошло.
Стицајем околности, нисам био позициониран где сам планирао. Имао сам велико обештећење, а познато је да НБА клубови имају лимит који плаћају за играче из Европе. Моја цена је била четири пута већа од тог лимита, тако да није дошло до сарадње, иако сам имао понуђен „бланко“ уговор. Остаје жал за тим, то је нека неиспричана прича мог живота, али ја се с тим носим и то је нешто што само може да те ојача, не можеш да се вратиш у прошлост.
На поменутом Драфту, постојала је и комбинација да буде изабран у првој рунди, од стране Индијана Пејсерса.
Они су имали право пика број 14, ја сам два пута био код њих на тзв. “воркауту”, обавио и лекарске прегледе… Због чега сам “преспавао” ту позицију, мени је непознаница, тако да сам касније изабран као 55. пик у другом кругу, што у том тренутку свакако није задовољавало моје амбиције. Тада је већ, да будем искрен, дошло до разочарења на личном плану и незадовољства, кренуло је низбрдо, нисам имао више ту вољу да дајем све од себе, да будем најбољи. Кошарку сам почео да схватам као посао, што је била моја слабост и што не желим никоме. Јер, тада тавориш, одрађујеш посао, тако да на крају ни ти ни екипа не можете бити задовољни.
Претходно, Шекуларац се два пута повлачио са популарне “НБА пијаце”
Разлог за то је моје беспоговорно слушање агенције која ме је заступала и то је била велика грешка, да будем искрен. Јер, сезона пре изласка на Драфт ми је била и за нијансу боља него следећа, а и био сам млађи годину дана, имао сам 20 година. Сезона и на индивидуалном и на тимсмом плану била је веома добра, био сам здрав и потпуно спреман на сва оптерећења. Говорили су ми да сам млад, да је рано за то… Нисам имао пуни увид у све што се дешава по кошаркашким кулоарима, тако да сам послушао и, испоставило се, погрешио.
Следећа станица била је Болоња, тј. екипа Виртуса, у то време један од највећих европских клубова, али ни та сарадња није дала жељене резултате.
Виртус је био гигант који је те године кренуо странпутицом. Тадашњи тренер, Еторе Месина, је због сукоба са председником напустио клуб, навијачи су били гневни, доведен је други тренер, а играчки кадар није задовољавао публику. Финансијски проблеми су били велики, јер је “Киндер”, главни спонзор, напустио Болоњу. Није било примања, играчи су били незадовољни, почело је осипање, играли смо јако лоше и клуб се после годину дана фактички распао и испао у Трећу лигу. Истакао бих то да сам увек имао погрешан тајминг, долазио сам у велике клубове у тренутку кад су они били испод свог реномеа.
С обзиром да поседује тренерску лиценцу, Шекуларац ће, осим играчког, у новом клубу имати још један посао-рад са млађим категоријама. То ће бити добра прилика да се додатно припреми за тренерски посао, који му је свакако једна од амбиција за будући период.
Наравно. Кошарка је мој једини позив, бавио сам се 17 година професионално и три године аматерски. Завршио сам трогодишњу тренерску школу, имам ФИБА лиценцу, амбиције у том смеру свакако да постоје. Заједно са овдашњим тренерима учествоваћу у раду са младима, мада су обавезе у првом тиму приоритет у овом моменту. Најбитније је да имамо исту визију куда треба ићи, тако ћемо сви бити задовољни– закључио је Шекуларац.