Министар Вулин у Специјалној болници Чигота

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин и директорка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Драгана Калиновић, данас су обишли Специјалну болницу за болести штитасте жлезде и болести метаболизма "Чигота" на Златибору у којој борави прва група од 20 пензионера који су остварили право на рехабилитацију о трошку Фонда ПИО. Ове године ће бесплатну рехабилитацију у бањама и лечилиштима Србије моћи да користи око 12.000 пензионера са најнижим примањима, којима су, уз десетодневни пансион, доступне и све терапијске процедуре из области за које је бања специјализована, у зависности од њиховог општег стања и клиничког налаза на прегледу.

СБ „Чигота“ је једна од водећих дијагностичких поликлиничких центара у Србији која, поред услуга из ендокринологије, кардиологије, физикалне и нуклеарне медицине, већ 26 година се, кроз „Чигота програм“, бави лечењем гојазности код одраслих , а у последњих неколико година успешно се бори и против гојазности деце и адолесцената. Као таква, не чуди да је била битан избор од стране ПИО Фонда за упућивање пензионра на бесплатну негу и рехабилитацију.

“Код нас велики број пензионера долази да искористи своје право на лечење, рехабилитацију и боравак у “Чиготи””, каже др Жељкп Стакић, директор ове здравствене установе. “Они пролазе комплетне биохемијске анализе, специјалистичке прегледе код наших лекара специјалиста, па на основу дијагноза спроводи се комплетан медицински третман из оних области са којима оболели долазе, тако да су под сталним медицинским надзором. Ми смо, наравно, веома захвални фонду ПИО на сарадњи и министру Вулин који је одвојио време да нас посети. Сално осећамо ту подршку и од стране ПИО фонда као власника имовине, и министарства здравља као оснивача”, истакао је др Стакић.

Иначе, ове године је преко ПИО фонда обезбеђен десетодневни боравак у РХ бањама и центрима пензионерима са најнижим примањима. СВИ пензионери имаће исти третман, рекла је Драгана Калиновић, директорка републичког ПИО фонда.

“Сваки пензионер, без обзира у којој је бањи, добиће најмање три физикалне терапије, имаће смештај у двокреветним собама и потпуно покриће медицине и лекара за време свог боравка”, рекла је Драгана Калиновић. Десетодневни боравак једног пензионера у бањама и рх центарима кошта 28 000 динара, с тим што Пензиони фонд такође плаћа и превоз. А ове године је лечење обезбеђено за 1000 пензионера више него у претходној години, што значи да ће право на бесплатну рехабилитацију имати преко 12 000 наших најстаријих суграђана. Ово је омогућено тиме што је закључно са 11. јулом ове године у ПИО фонд уплаћено 4 милијарде више него што је планирано, рекао је новинарима мју инистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин.

vulin 1

“Разлика између онога што смо прикупили у Фонду и онога што се исплаћује пензионеру на крају, је оно што се финансира из буџета Републике Србије. Али, како се привреда опоравља, тако се проценат новца који држава издваја за рефундацију пензија значајно смањује. 2012. године када смо преузели одговорност за управљање РС, проценат дотације државе Србије за сваку пензију је био 48,44%. Дакле, скоро половина пензије је била исплаћивана из буџета РС, а не из прихода привреде, не из прихода ПИО фонда. Данас, уколико наставимо овим темпом да повећавамо количину доприноса, на крају године ћемо дотирти свега 35%. Од 7. децембра 2013. године када је уведена забрана запошљавања, јавни сектор је напустило 51 254 лица.У међувремену, у приватни сектор – према подацима ПИО фонда према којима се рачунају они људи који су пријављени, који исплаћују своје обавезе према Фонду, запослило се 119 979 људи. Разлика од преко 68 000 људи чини ту разлику због које ми уплаћујемо мање за пензије, због које ми можемо, ево, у овом случају више пензионера да пошаљемо на опоравак.”

На питања новинара да ли има простора за повећање пензија, министар Вулин је одговорио да, уколико влада РС буде наставила са радом у овом маниру, то ће боити врло реално очекивање.

Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs