Ракија Троглав коју производи некадашњи кошаркаш Ненад Крстић представљена је у хотелу Ирис на Златибору. Прослављени бивши репрезентативац је после успешне спортске каријере покренуо нови посао у родном Краљеву.

Јавност га памти као капитена кошаркашке репрезентације Србије, и по партијама у дресу Партизана, Њу Џерзија, Оклахоме, Бостона, ЦСКА и Ефеса. После играчке каријере, Ненад Крстић је пре три године почео производњу ракије, опремио савремену дестилерију, а пре два месеца је напунио прве боце. Бренд је добио име по планини Троглав изнад Краљева, а паковање садржи и мотиве словенске митологије. Власник дестилерије Крстић се у свим процесима договарао са стручњацима, а у већину производних фаза је и сам укључен.

„Не либим се да нешто питам, доста ствари сам научио, многе ствари и даље не знам. Ишао сам и у воћњаке, испитивао сам лично зрелост воћа, био сма на откупу, у самој производњи. Не стидим се да нешто и урадим сам јер једино тако може да се научи. Нисам од оних власника који можда седе у кући, имају запослене и то је то. Ја сам више за домаћинску причу, ракије су тако и прављене, можда и некомерцијално, без икаквих додатака, арома, шећера. Изабрали смо мало тежи пут, али прави пут, по мени. Доста су добри коментари. Лично ме испуњава овај посао, из простог разлога што нема неког великог притиска него је уз неку чашицу ракије све лакше,

сматра освајач сребра на Европском првенству у Пољској и Светском првенству у Шпанији који може да упореди навике из играчке каријере са радом у дестилерији:

„Играти центра с краја 90их и почетком 2000их је било јако тешко јер нисте ни могли да играте ако нешто немате доле испод коша. Све је то захтевало неку упорност. Кад  пођемо од леђне технике, то су многи неприродни потези за нас, не само као кошаркаше него као људе уопште. Доста ту има аутоматизације, понављања покрета више хиљада пута. Тако је и овде, производња је жива ствар, једне године је воће одлично, друге године је мало лошије због кише, града, чега већ… У суштини, кад се подвуче црта, морате веровати и бити упорни,“

каже Крстић коме су сада кошаркашку лопту замениле шљиве, малине, кајсије, вишње, што су четири врсте које тренутно има у понуди производа, а воће набавља из централне и западне Србије.

„Цео тај крај, Краљево, Чачак, Крушевац, Трстеник, Крагујевац је богат воћем. Имам и своје засаде, претежно шљиву и мало крушке. Доста сам радио на откупу јер сматрам да је једна страна ове приче што сам запослио неке људе у дестилерији, желим да на такав начин и вратим нешто родном граду и тако што ће неки произвођач воћа моћи да рачуна на мој откуп. Једноставно, да се заокружи цео тај циклус и надам се да ћу својом производњом помоћи људима у свом крају.“

Прослављени кошаркаш је пoред најпознатијих светских дворана, играо и у Чајетини, и на отварању спортске хале на Злaтибору 2001. године на турниру „1002 метра“. У овом крају има много приjатеља и зато је изабрао Златибор за једно од првих места за промоцију своје ракије у неформалном дружењу:

„Драго ми је да сам овде. Јако ми је драг овај крај, волим да боравим овде првенствено са породицом. Имам доста пријатеља и на Златибору и у Ужицу. Ако се изроди и нека пословна сарадња са угоститељима овде, било би ми веома драго.“

Према Крстићевим речима, спорт и алкохол не иду заједно, и није желео да меша кошарку у предузетнички подухват. Са друге стране, спорт  му је између осталог и дао могућност да покрене овај посао, али и подигао очекивања да успеси са ракијом буду као и они на кошаркашком терену.