Од 1979. до 1982. године Драган Лојаница правио је своју кафану на Сушици, на свом имању. Пре тога скоро 20 година се бавио трговином и узгојем прасади. Нон-стоп је био на релацији Чачак, Мрчајевци, Нова Варош, Вишеград, Пљевља... Путујући, он је сваки дан свраћао у кафане и тако се родила идеја да направи сопствену кафану. Жеља му се остварила 1982. године кад је отворио своју кафану, са супругом Ковиљком која му је била ослонац током читавог живота. На почетку рада кафана је у својој понуди имала само 5 јела: чорбу, пржену џигерицу, рестонаву џигерицу (калинџо), кувану јагњећу главу и јагњеће печење. И тако је било првих десетак година. Његов сим Милан истих дана кад је отворена кафана завршава средњу школу и почиње радити у кафани од првог дана. Са својих деветнаест година одмах је „ушао“ у посао: од шанка, преко сале, па до кухиње, и тако већ пуних 37 година. Убрзо се жени, и тако да и супруга Весна почиње да ради и заједно са родитељима стварају један озбиљан породични посао. Првих седам година посао је „цветао“. Драган је за три године вратио све дугове које је имао правећи кафану. И све је у послу било добро до деведесетих година док није кренула инфлација и сви проблеми који су се дешавали у то време у држави. Некако је испало да се они нису баш снашли у тој ситуацији што се одразило и на посао који је стагнирао неких десетак година. Након смрти оца, Милан преузима вођење кафане, али му је требало још неколико година да се посао поврати и стекне поверење муштерија.
„2010. године долазим на идеју да у понуду уврстим и прасеће печење и да почнем да радим 24 сата. Стварам услове за пријем аутобуса и из године у годину посао почиње да се развија и већ пуних осам година радимо 24 сата, што се такође одразило на боље пословање“, прича Милан.
Кафана има огроман паркинг који је прошле године асфалтиран уз помоћ општине Чајетина, затим објекат брзе хране, као и једанаест кабина тоалета. Сам паркинг може да прими у исто време 15 аутобуса и 30 путничких аутомобила. А што се тиче понуде саме кафане Милан каже да има све: од јагњећег и прасећег печења, роштиља, рибе, пилетине и готових јела, до најпродаванијег њиховог производа- комплет лепиње са домаћим киселим млеком.
„Већина хране коју нудимо у кафани долази са наше мини фарме где имамо тов свиња, овце, краве и кокошке, тако да нашим гостима нудимо домаћу и здраву храну. После комплет лепиње, највише се продају печења, чорбе и ћевапи. Имам много добре раднике и презадовољан сам њиховим радом, а појединци су ту већ више од 20 година“.
Има већ пет година како је у посао ушла и трећа генерација, син Ацо и снајка Милица, као и ћерка Ана која је активно радила до своје удаје. Милан и Весна већ полако препуштају посао деци, што за Аца и није неки проблем, јер је он у кафани од малих ногу. Милан има сада много више времена да се посвети својој великој љубави- фудбалу, а у последње време и лову. Након фудбалске каријере и спортског рада у ФК „Златибор“ постао је делегат Фудбалског Савеза Србије и већ пуних 25 година обавља дужнст делегата на фудбалским утакмицам, а последњих 18 година је на листи делегата највећег ранга у Србији. Управо због тога, многа позната имена из света спорта свраћају у ову, „Кафану код ЛОЈА“.
30. јуна 2014. године Милан Лојаница добио је од општине Чајетине плакету „Димитрије Туцовић“ као најстарији приватни угоститељ на територији наше општине.
https://www.youtube.com/watch?v=ddEwJLiaYXo&feature=youtu.beАутор: Мирослав Весовић
