Јабланица је највеће село по пространсву у Србији и једно од лепших у општини Чајетина. Становништво се углавном бави сточарством, а вековима су се на овим просторима људи бавили и обрадом дрвне грађе, првенствено белог и црног бора. Поред тога производили су и катран.

 Готово свака трећа кућа имала је своју катраницу, а катран се откупљивао у Мокрој Гори у „Котроману“. Пута није имало и робу су превозили запрегом, воловима и коњима, низ реку Јабланицу, преко Пањка до Мокре Горе. Данас откупне станице нема, а сама производња је знатно мања. Углавном се продају мање количине – килограм до два, ређе се тражи већа количина.

Један од ретких катранџија који се и данас бави овим послом је и Љубенко Радовић, катранџија из Јабланице.

Ја и мој отац смо 1986. године на парцели од три хектара вадили пањеве старих борова који су богати лучем од којег се производио катран“ прича нам Љубенко.

Уз помоћ оца направио сам катраницу у близини наше куће. Сложили смо луч и пекли три дана и три ноћи. То је било моје прво печење катрана. Испекли смо 600 килограма“.

2006. године у Јабланици се оснива Туристичко удружење, које те године оргнизује и први Сеоски вишебој. У оквиру тога у ревијалном делу се приказује и печење катрана на традиционални начин.

Пошто сам се већ бавио печењем катрана, председник ТУ „Јабланица, Вукомир Божанић ме је замолио да помогнем у прављењу катранице и производњи, а све у циљу снимања ТВ емисије где би се приказало како је народ некада живео- пет килограма жита за 1 килограм катрана“

Љубенко  је до краја 2017. године радио у КЈП „Златибор“ као физички радник. Пошто је држава  понудила отпремнину радницима по години стажа, он се сам пријавио као технолошки вишак. Поред тога добио је и субвенције од општине Чајетина за отварање фирме.

Пошто се пензија примакла, а и године су стигле, одлучио сам се на овај потез. Оворио сам фирму за производњу катрана. Тренутно сам у припреми вађења борових пањева, а у јуну месецу планирам да направим нову катраницу у близини куће“.  

Што се тиче пласмана робе, већ има понуде и то на веће количине. Купци већ зову из Ниша, Новог Сада, Ваљева. Од прве туре планира да произведе око 600 килограма. Ако се роба буде продавала наставиће даљу производњу. Ово је посао од кога може да се живи. Помагаће му породица: супруга, син и ћерке. Свако ко је заинтересован за овај производ може доћи у Јабланицу, засеок Лиска, где га чека Љубенко са својим производима.

 

Мирослав Весовић