Српска православна црква данас слави Ивањдан, рођење светог Јована Претече, крститеља Исуса Христа. Ивањдан је хришћански празник и слави се 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару. Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства.
Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света рођења које празнује Црква. Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Христа и зато је назван Претеча. Према хришћанској легенди, он је крстио Исуса Христа у реци Јордан. Попут многих хришћана који су страдали на путу Господњем и Свети Јован је убијен у време цара Ирода.
Десна рука Јована Крститеља, којом је крстио Господа, чува се као највећа реликвија (уз део Часног крста и мошти светог Петра Цетињског) у Цетињском манастиру.
Свети Јован Претеча и Крститељ једна је од најчешћих крсних слава у нашем народу. Данашњи велики празник слави се и као дан кумставаи побратимстава. У нашем народу и данас се кумство изузетно цени поштује и често се каже: Бог на небу, кум на земљи!
У црквеном календару данашњи празник обележен је црвеним словом, што значи да спада у ред заповедних празника.
Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве. У низу живописних обичаја на Ивањдан посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака. У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре , око којих се играло и певало.
