Колоректални карцином, односно рак дебелог црева, спада међу најучесталије карциноме савременог човека. У свету се годишње региструје више од милион нових случајева оболелих од овог рака, а само у Европи сваке године од њега умре око 10.000 људи. Карцином дебелог црева је први или други на листи учесталости малигних тумора дигестивног тракта у зависности од географске средине. Инциденца тумора дебелог црева је висока у нашој земљи и приближава се стопама инциденце колоректалног карцинома у Европи и свету.

„Фактори ризика за настанак рака дебелог црева су генетски фактори, полипоза, нездрав начин живота, а посебно смањена физичка активност, затим претерана телесна тежина, исхрана богата мастима, претерано коришћење меса – месних претађевина, зачина“, каже др Гордана Бојовић, доктор Дома здравља Чајетина. „И одређене болести доводе до појаве рака дебелог црева, као што су кронова болест и запаљење дебелог црева. Пушење и претерано коришћење алкохола такође доводе до настанка ове болести, а чак 40% дијабетичара налази се у групи повећаног фактора ризкика за добијање ове опаке болести, као и особе које су већ имале карцином“, наглашава др Бојовић. Она додаје да и особе које су већ једном победиле карцином дебелог црева, такође су у великом ризику да га опет добију.
По њеним речима, симптоме за ову болест, као и за многе друге канцере, веома је тешко открити. Да би се развио карцином дебелог црева, потребно је 10 до 15 година, а у том периоду, не постоје неке одређене тегобе.
„Када се тегобе јаве, оне су заправо мало неспецифичне. Сви ми по некад имамо ретку столицу, осећамо малаксалост, толико људи има са анемијом, а да не помислимо на карцином дебелог црева. И то су те неке неспецичне тегобе, као и неуредно пражњење, неспецифичан бол у стомаку. Често људи виде и крв у столици и то обично везују за појаву хемороида. Највећа је грешка да када особа види ове симптоме, а не јави се одмах свом лекару. Још већа је грешка када се јавите лекару, а он не уради ректални туше, односно преглед ректума. Јер, карцином дебелог црева може бити удружен са хемороидима. Треба знати да крварење у овом случају може бити свеже, видљиво, а може и да се не види, попут микроскопског крварења, које ми треба да отријемо. Зато се ради скрининг путем ФОБ тестова“, каже др Бојовић.
ФОБ тестови постоје и раде се у Дому здравља Чајетина. Пре ових анализа, потребно је да особа има белу дијету, а то значи без конзумације црвеног меса и уноса це витамина. Давањем три столице, у лабораторији се једноставном методом открива да ли у столици има крви или не.

rak debelog creva„То није потврда да постоји карцином дебелог црева. Јер, ако тренутно особа има хемороиде, тест ће бити позитиван. Али путем ових анализа открива се то невидљиво крварење у столици, и ако се то открије, ми тада пацијента шаљемо на даље анализе. Код нас се од 2012. године раде ти тестови и до сада смо открили 2 позитивна теста и оба су била карцином дебелог црева. Захваљујући тим тестовима, оба карциноима су откривена у раној фази и ти пацијенти су сада потпуно излечени“, каже др Гордана Бојовић.
Када болест узнапредује, симптоми су јаснији. Прво на шта се људи жале то је губитак телесне тежине, смањење апетита, и у зависности где се тумор налази, може доћи и до анемије, до тамне столице или честе промене столице и нередовног пражњења. Када лекар посумља на карцином дебелог црева, најбоље је урадити колоноскопију, где се све види, и карцином и полипи. Ради се и ректосигмоидоскопија, којом се прегледа 60 цм дебелог црева, где се и најчешће тумор налази. Након тога, приступа се иригографији и на крају, да се посумља на канцер, ради се магнетна резонанца.
„Када су у питању тумор маркери, они нама више служе за то када је неко имао карцином, па је оперисан, да видимо да ли те вредности расту или не. Лечење карцинома дебелог црева је обавезно хируршко. Ако се ова болест не открије на време и не лечи, најчешће се метастазе појављују у јетри“, каже др Бојовић.
Шта је превентива? Др Гордана Бојовић истиче да је потребно искључити све факторе ризика, а то значи не конзумирати претерано масно, затим избегавати месне прерађевине, а нарочито сухомеснате производе. Треба јести свеже воће и поврће, житарице, које су јако битне за дебело црево. Потребно је да имамо редовну физичку активност. Особе које су у ризику за настанак ове болести, морају се редовно контролисати, поручује др Бојовић.

Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs