Дозвољени минус на текућем рачуну, макар он износио само 1.000 динара, од 1. јануара ове године третира се као кредитно оптерећење. То практично значи да ће банка када одлучује о одобравању било ког кредита водити рачуна и о томе колико износи дозвољени минус клијента, па ће и на основу тога дозволити или одбити зајам.

У случају да банка да „зелено светло“ за одређену новчану позајмицу, односно кредит, његов износ ће свакако бити мањи након што се урачуна дозвољени минус. Тако се може десити да уместо очекиваног износа, кредит на који сте рачунали ипак буде нешто мањи.

Изједначавање са кредитним картицама

У Народној банци Србије истичу да је подзаконским актима, који су усвојени 24. децембра 2018. године, додатно прецизирано шта све улази у кредитне обавезе клијената.

– Усвајања сета подзаконских аката има за циљ подстицање праксе одрживог кредитирања становништва. НБС указује да се, и након усвајања ових прописа, степен кредитне задужености дужника утврђује као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода тог дужника. При томе је изменама прописа додатно прецизирано да се у те обавезе укључују и кредити по текућим рачунима, односно минуси по текућим рачунима, као и да се под обавезама по кредитима подразумевају, између осталих, и обавезе по кредитним картицама. То има за циљ уједначавање третмана минуса и кредитних картица за потребе рачунања стварног кредитног оптерећења дужника на месечном нивоу – објашњавају у НБС.

Они додају и да банке имају обавезу да, у складу са својим унутрашњим актима, обрачунају износ који се може сматрати месечном обавезом дужника по основу одобреног минуса по текућем рачуну на основу свих података којима располажу.

Рок отплате није скраћен

Како наводе, ту спадају износ одобреног прекорачења, износ одобреног прекорачења у коришћењу, камата за коришћење дозвољеног минуса по текућем рачуну, период на који је закључен уговор о дозвољеном прекорачењу, итд…

– Такође, и на основу података о одобреном прекорачењу из извештаја из Кредитног бироа. Банке на основу свих тих параметара треба да утврде месечну обавезу дужника – истичу у централној банци.

Поред тога, у НБС наглашавају да новим прописима није скраћен, нити ограничен рок за отплату готовинских кредита, нити је одређена максимална висина оптерећења плате.

– Дакле, не постоје препреке да банке одобравају кредите са дужим роковима отплате, преко осам година, као и кредите дужницима с вишим степеном кредитне задужености, преко 60 одсто, ако након тога одржавају одговарајући ниво капитала, тј. ако у сваком тренутку имају довољно сопствених средстава за испуњење свих регулаторних захтева – додају у НБС.

Банкари истичу да, иако нема ограничења, најчешће не практикују да одобре кредите са преко 60 одсто оптерећености зараде клијента. То значи да ако неко има плату 50.000 динара, рата кредита не би требало да прелази 30.000 динара месечно.

У Уникредит банци кажу да у кредитно оптерећење улазе обавезе по кредитима и кредитним картицама, дозвољено прекорачење и финансијски лизинг, с тим да банка има право да укључи и друге обавезе.

 

Извор: Блиц