Православни верници обележавају данас Велики четвртак, као знак сећања на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика. Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике недеље када је установљена Света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
Велики петак, слави успомену на Христово распеће. У нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је насликано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена
Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак неки верници до предвече не једу ништа док неки једу само хлеб и воду.
"На Велики петак, у нашем Храму, на царским часовима, од 8 часова, присетићемо се тих страшних догађаја, који су се догодили у вези са страдањем Господњим. Поподне у 16 часоваће бити вечерња служба и полагање Христа, тј. плаштанице у гроб Христов. На Велику суботу, ујутру у 8 часова почиње опело Христово, на Васкрс ујутру рано, прије зоре у 4 часа, почиње паскално јутрење, док Света литургија почиње у 5 часова. Они који желе да се сједиње са Господом путем Свете тајне причешћа, треба да на овај највећи хришћански празник поране и дођу на време, да бисе сјединили са Господом", испричао је протоставрофор Драгиша Ђуричић.
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи рођеног даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, али никада пре равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
"Желим да поздравим све моје парохијане радосним хришћанским поздравом "Хреистор васкресе, Ваистину васкресе", поручио је протоставрофор Драгиша Ђуричић.
Један од најлепших и најрадоснијих обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, је фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице – васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом , домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа“. Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.
Када сване дан Христовог Васкрсења, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ све до Спасовдана.
