Српска православна црква и верници славе празник Светог Василија Острошког који се, због исцелитељских моћи његових моштију и светих молитви, назива и Чудотворцем.
Мошти овог светитеља почивају у манастиру Острог и сваке године, после литургије, одржава се велики народни сабор. Слави се и као крсна слава.
Свети Василије Острошки рођен је 1610. године, као Стојан, у породици Јовановића, у селу Мркоњић, у херцеговачком Поповом Пољу.
Од малена је био испуњен љубављу према Богу и Цркви па је, када је поодрастао, отишао у требињски манастир Успења Богородице и примио монашки чин.
Због озбиљног и ретког подвижничког живота, али и трпељивости, милосрђа, праштања и храбрости, убрзо се прочуо. Касније је изабран за захумског и скендеријског епископа.
Најпре је живео у Тврдошу, а када су Турци разорили манастир, преселио се у Острог.
Умро је мирно, 1671. године, а његове мошти остале су, верује се, чудотворне до дана данашњега.
Чудеса на гробу светог Василија су, кажу верници, безбројна. На овај и Тројичин дан ка светињи се сливају реке поклоника, без обзира на вероисповест, тражећи исцељења у најтежим болестима и мукама.
