Православни верници данас обележавају празник Светог Кирјака, у народу познат и као Михољдан. Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.

Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.

Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.

Боравио је у више манастира где се, посветивши се хришћанској вери, борио против јереси.

Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова, а у појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.

По народном веровању, данас се не раде кућни послови, али ваља завршавати све послове ван куће, који не могу да чекају зиму.

Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца.

Кирјака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота.