Српска православна црква (СПЦ) и православни верници данас славе Крстовдан, као успомену на прве хрисћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или - оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као - зимски Крстовдан.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану. Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос. У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење. Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља.
