Црњуш - прва пчелиња "паша" (видео)

У дугој, хладној планинској зими периоди сунчаних дана драгоцени су за сва жива бића, посебно за пчеле које крећу са првим чишћењем кошница и потрагом за нектаром. У Златиборском крају у овом периоду промаља се црњуш, која је веома медоносна биљка. У пределима где се подудари време њеног цветања са временом излетања пчела на испашу, даје веома квалитетан, сасвим таман, скоро црн мед, који је по садржини минерала богатији од свих врста меда, и који се у народу зове боров мед.

https://www.youtube.com/watch?v=k2DcRQgpJu4&feature=youtu.be

Током пролећа пчелиње друштво карактеришу три фазе развоја. Прва фаза траје код нас најчешће до почетка марта и карактеристична је по малим дотоцима нектара и полена споља из природе, нестабилном времену и великим осцилацијама спољне температуре. У нашем крају, на срећу, расте црњуш која у сунчаним данима може са цветањем да крене још у јануару а од ње пчеле дају изузетно квалитетан мед.

"Црњуш je као у Војводини уљана репица", каже Драган Колаковић, пчелар. "Ја сам велики заговорник тог меда јер сматрам да је мед од црњуши један од најздравијих медова с обзиром на његова својства, боју, јер је пун минерала. Црњуш или ерика како је зову Словени и Италијани, је биљка која, нећете веровати, процвета испод снега и када "угледа" маол сунца она креће на 14 степени да меди, да лучи нектар. То је наша прва паша. Може да буде јако обилна. Мишљења сам да ће ове године да роди жестоко , јер патим то годинама: уколико је у августу била бар једна киша, и овакав снег као ове зиме, мислим да неће да омане црњуш." 

Друга фаза развоја пчелињег друштва креће са почетком марта и траје обично до прве половине априла. У овом периоду може бити осетнијих уноса нектара, а нарочито цветног праха. С обзиром на то да пчеле опрашују три четвртине свих усева на планети, незамењив су део глобалног екосистема. Међутим, упркос свом значају које пчеле имају, неретко се дешава њихов помор изазван људском непажњом и немаром, па је овај прилог својеврстан апел пољопривредницима да пажљивије рукују хемијским средствима која користе у заштити биља.

Мирјана Ранковић Луковић