Кошаркашки клуб Златибор званично је основан на данашњи дан пре тачно четири деценије. Садашњи учесник Кошаркашке лиге Србије као кошаркашки колектив први пут се појавио у званичним документима 16. септембра давне 1979. године, када је одржана оснивачка скупштина.

Спорт под обручима имао је своју традицију у Чајетини и пре тога, пре свега кроз учешће локалних баскеташа на МОСИ играма, где су током седамдесетих година прошлог века освојене две медаље. Интересовање младих људи за кошарку логични наставак имало је у формирању колектива који ће их све окупити „под један кров“. Можда и најзаслужнији за оснивање клуба је данашњи спортски директор, Радомир Раковић, који је у поменутом периоду наступао за Први партизан из Ужица, са којим је играо тадашњу Прву Б лигу.

Идеју о покретању кошаркашког клуба представио је тадашњем председнику СОФК-а, Сеаду Беговићу који је, од тог тренутка, у наредне три деценије константно био уз КК Златибор, пре свега као председник. Према речима тадашњих првотимаца, управо је у тим данима, на бетону Старог парка, између дрвених конструкција кошева, успостављен систем који до данас траје, темељи свега онога што клуб данас јесте. Раковић је са собом „повео“ неколицину саиграча из Ужица – Душана Леца Стојановића, Владимира Ђоковића и браћу Аћимовић, Раденка и Александра. Уз њих, прву генерацију клуба чинили су „баскеташи из краја“ – нешто искуснији су били Желимир Џамбић, Владан Божовић, Мирослав Шкодрић, Мирослав Туцовић и Бориша Жиловић, док су млађе снаге чинили Велимир Ђуричић, Михаило Сапун и браћа Милутиновић, Радош и Милош. Први тренер био је Драгомир Томовић, од којег је пред крај прве такмичарске сезоне вођство тима преузео Радован Бато Лојаница.

Од тренутка оснивања клуб је не само афирмисао овај спорт у малој вароши, која је тада бројала тек нешто више од две хиљаде људи, већ је временом израстао у колектив који је за нешто више од пет година, под вођством председника Рајка Пелверовића, прошао пут од Друге српске лиге до КЛС-а. Посебно достигнуће представља пласман на Куп Радивоја Кораћа из 2018. године, где је чајетински клуб одмерио снаге са београдским Партизаном, тимом који је у другој половини осамдесетих, у тек отвореној спортској дворани у Чајетини, увеличао одлазак Радомира Раковића у кошаркашку пензију. Клуб је током своје историје играо такмичарске мечеве и са Црвеном звездом, некада пре свега у Куп утакмицама, а у новије доба и у оквиру Суперлиге Србије.

Било је, наравно, и тешких тренутака. У одређеним моментима је, према изјавама савременика, чак и сам опстанак клуба био доведен у питање. Многи фактори су доводили до посртања, од такмичарских, преко економских, па до политичких. Ипак, клуб је све то успео да превазиђе и не само опстао на кошаркашкој мапи Србије, већ се нашао и у највишем рангу. Разлози за то су различити… Од ентузијазма, пожртвованости и другарства у ранијим годинама, у тренуцима када се по деветорица играча на утакмице превозило у једном „Реноу 4“ или, чекајући воз за повратак кући, време прекраћивало уз грисине и кувана јаја, све до значајних материјалних улагања у савремено доба. Можда и најпрецизније објашњење тога дао је сам Радомир Раковић, на пролетос одржаној годишњој скупштини клуба.

Колико је само било клубова, из неупоредиво већих градова, који су били моћни, јаки, а којих данас више нема. Шта је нас одржало? Са пуним правом могу рећи да је Чајетина, у кошаркашком смислу, посебна средина. Читаво становништво ове општине не би могло да напуни београдску „Штарк арену“, а имамо прволигаша. Значи, оно што нас је одржало је, пре свега, јединство и подршка грађана овом спорту.

Клубу, ипак, остаје један проблем који, према речима самог руководства, што пре треба решавати – млађе категорије. Иако је тренирање већ годинама бесплатно за све полазнике, чињеница је да је број деце која се баве овим спортом неупоредиво мањи него пре две деценије, када су се плаћале чланарине. Клупска школа кошарке претходне године бројала је 27 чланова. Чак ни скорашњи успеси сениора КК Златибор, као ни резултати кошаркашке репрезентације Србије на међународној сцени, нису значајније анимирали децу за кошарку. Помињу се различита решења – од креирања четворогодишње стратегије за рад с младима до могућности довођења дечака из других општина, услед чињенице да је Чајетина веома мала база. Председник клуба, Рајко Пелверовић, на годишњој скупштини клуба се осврнуо на ту проблематику.

То није проблем са којим се суочавамо од прошле сезоне, то је проблем који траје већ годинама. Састављена је група људи који ће, по узору на неке друге клубове, покушати да реализује програм рада са млађим селекцијама за наредни период. Међутим, мислим да је реалније очекивати резултате у школи кошарке и у селекцијама пионира и кадета, него у јуниорској, где је посебан проблем. Деца тада одлазе на даље школовање и просто не постоји начин на који их можемо задржати. 

Клупски јубилеј обележиће се низом активности, а у организациони одбор именовани су: Ђорђе Александрић, Арсен Ђурић, Марко Луковић, Душко Милојевић (сви чланови управе клуба) и Никола Смиљанић, директор „Спортског центра Чајетина“, у чијем издању је урађена монографија посвећена овом клупском јубилеју, аутора Драгана Пејића који је, пре десет година, радио и књигу „Чајетина под обручима„.

Проширено је и друштво клупских легенди. Кругу у којем се налазе оснивач клуба и први капитен Радомир Раковић, дугогодишњи председник Сеад Беговић, најбољи стрелац клуба Желимир Џамбић и вишегодишњи капитен Душко Пантовић, придружила су се двојица некадашњих првотимаца, а садашњих чланова стручног штаба – тренер првог тима, Страјин Недовић и помоћни тренер, Иван Тмушић, који је као капитен предводио тим на Купу Радивоја Кораћа.

Почетак нове сезоне клуб ће обележити слављенички утакмицом против Новог Пазара. Овај меч ће, уз утакмице са Слободом и Борцем, бити једини у сезони 2019/2020. за који ће се наплаћивати улазнице, пре свега из безбедносних разлога. За све остале овосезонске дуеле које ће Златибор играти на свом паркету улаз ће бити слободан.

И. Јанковић

(фото: архива zlatiborpress, приватна архива Радомира Раковића, званична Фејсбук страна КК Златибор)