Учесници Tрећег међународног форума о политикама руралног развоја југоисточне Европе посетили су сеоска домаћинства у општини Чајетина као примере доброг пословања младих људи ван урбане средине.

Са видиковца на Обадовом брду пружа се добар поглед на део Западне Србије, а учесници међународног форума о руралном развоју имали су и добар поглед изблиза у добре примере пословања у сеоском окружењу у Чајетини. Најпре их је Миломир Туцовић упознао са пчеларском производњом коју је покренуо кроз ПСД програм развоја приватног сектора који финансира влада Швајцарске. Туцовић намерава конверзију на органски мед, а страни стручњаци могли су да упореде овај систем са својим локалним случајевима.

„Ја купујем органски мед од мог аутоелектричара са 70 кошница који се тиме бави из хобија. Због постојања лажног меда, код ког се користи вештачки шећер, упропашћена је економија и трговина и јавност из већих градова се дупло преиспитује да ли је мед прави. Зато треба да иду директно код произвођача ког познају, а не да купују индустријски мед. Овде смо видели да је овај господин јединствен и не ради ништа вештачки и индустријски па је веома лепо знати да таква места постоје,“

каже Бахадир Јаса, координатор организација за туризам и пољопривреду планине Ида на западу Турске. Како је једна породица од 11 чланова у четири генерације успела да задржи младе људе у свом домаћинству и развије посао из сопствене радиности показано је на случају етно домаћинства Меловићи. Добар пример сеоског туризма из Рожанства показује коришћење прехрамбених производа из свог газдинства, због чега се бројни домаћи и инострани гости враћају.

„Видео сам лепе примере како људи могу да живе на селу, да зарађују од тога и да шире своју понуду. Доста људи из света долази код њих. Видео сам сређена имања, и могу и код нас да применим нешто слично. Рецимо, пример сеоског туризма. Како неко ко може да има сеоску, пољопривредну производњу, може да диверзификује своје активности у смислу омогућавања ноћења, пуног пансиона, посете неких већих група , и то ми се учинило најзанимљивије“,

каже Ђорђе Бркуљан из Мреже за рурални развој Црне Горе. Производња хране у селима једна је од активности коју промовише општинско предузеће Златиборски Екоаграр, често кроз учешће младих носилаца газдинстава на сајмовима и промоцијама. Са процесом прављења такве традиционалне хране као што сувомеснати производи, делегација се упознала у погону за прераду меса „Јолетић“. Угостила их је Јована Стојановић, председница Удружења произвођача сувомеснатих производа златиборског округа.

„Ја сам дете из града и брзо сам се уклопила у средину у којој живим. Навикла сам се и никада се не бих вратила у град. Ништа ми не представља проблем, идем у Ужице на пијац, имам двоје деце, њих возим у школу, радим са радницима… Све мора да прође кроз моје руке, до излаза робе на тржиште,“

каже Јована Стојановић. Примери добре праксе из Чајетине послужиће као искуство представницима организација за рурални развој да их примене и у својим државама.

„Код нас је другачије јер нема незапослености, али су нам потребни људи у селима, јер веома брзо старимо. Морамо показати младима и да су рурална места модерна и да има смисла ту пословати јер са добром идејом могу да зарађују и живе. Форум је био сјајан, а конкретно ово место је импресивно. Када причамо о људима који су се вратили у рурална подручја, мислим да је то једини начин за нас. Села су основа свега и потребни су млади људи који ће водити рачуна о њима. Мислим да су градови грозна места за живот,“,

сматра Томаш Новак из Мреже локалних акционих група јужне Чешке. Друга група учесника форума упознала је сеоско домаћинство Јовановић у Трипкови, прераду меса Ружице Стојановић у Мачкату и пчелара Милана Пантовића. Идеја је да се искуства и закључци који су стечени на овим посетама и панел дискусијама током три дана форума пренесу и доносиоцима одлука у власти како би се уврстили у формирање јавних политика о животу младих на селу.