Паузу пред почетак припрема за нову такмичарску сезону капитен Стеауе (садашњи FCSB), Богдан Планић (27), искористио је за боравак у родном месту. С обзиром да, како каже, током године има само две дуже паузе (током зиме и током лета), користи сваку прилику да посети породицу. С обзиром да су му већ кренуле припреме за нову сезону, уз свесрдну подршку његовог брата Милоша успели смо да разговарамо са Богданом о учинку његовог тима у претходној сезони, као и о неким плановима за предстојећу.

Сезона је по нас свакако била разочаравајућа, за заборав. Нисмо освојили титулу, а нисмо се ни квалификовали за Европу, тако да нисмо испунили ниједан од два зацртана циља. Почетком новог припремног циклуса идемо у Брашов, да се што боље спремимо за друго коло квалификација за Лигу Европе, мислим да ће нам то бити главни циљ за предстојећу сезону – да се уђе у Европу – каже некадашњи првотимац Златибора, Слободе, Јединства, Жаркова, ОФК Београда, Црвене Звезде и Војводине.

Као странац у Румунији успео је да дође до остварења вредног похвале – преузео је капитенску траку бившег првака Европе, иако је тек две године у тиму.

– Лига као лига ми је „легла“… Прва година је свакако била боља, прошли смо групу Лиге Европе, играли против Лација 1/16 финала, а били смо и много ближе титули него ове године, изгубили смо је можда три кола пред крај. Велика је част бити капитен клуба какав је Стеауа, бивши првак Европе. Још значајније ми је то што сам ја изабран за капитена поред 95 посто румунских играча у тиму. Иако је то одговорност више за мене, то ми не представља притисак, гледам на то са позитивне стране.

Прилично брзо се прилагодио на услове који владају у румунском фудбалу. Поред познате чињенице да је тамошња инфраструктура на знатно вишем нивоу него у Србији, додаје и то да је динамика самих утакмица такође већа.

У Србији имамо можда три-четири права стадиона, који испуњавају критеријуме неког нормалног фудбала, док у Румунији чак и друголигаши имају веома добру инфраструктуру, од трибина и рефлектора, па до самих терена. Што се тиче квалитета фудбала, румунски „мањи“ клубови су свакако квалитетнији од наших „мањих“ клубова и вероватно у томе и лежи главни разлог чињенице да је тамошњи фудбал много квалитетнији од српског. Игра се брзо, утакмице су занимљивије, има много тежих мечева него у нашој лиги. Зато се практично сваке године и смењују прваци. У последњих десетак година  мислим да је осам различитих екипа освајало титулу.

Морао је да се прилагоди још нечему – почео је да учи румунски језик. Како каже, сасвим солидно га је савладао.

Моје знање није баш перфектно, али могу да се споразумевам. Било је време за то, две године сам тамо, а велики број саиграча не прича енглески језик. Са тренером сада причам искључиво на румунском. Што се каже, морао сам да га научим. Био сам приморан.

Власник клуба је у претходном периоду одбио неке конкретне понуде немачких клубова послате на Планићеву адресу. Дефанзивца из Чајетине види као неизоставни део свог тима.

Амбиције сваког фудбалера су да некада током своје каријере заигра у некој од четири-пет најквалитетнијих лига Запада. То свакако и ја прижељкујем за будућност. Предстоје три месеца прелазног рока, свашта може да се догоди… За сада остајем у Стеауи, а уколико „искочи“ нешто конкретно, свакако да ћу разговарати са људима из клуба о томе.

(фото: приватна архива Богдана Планића)

И. Јанковић