Откупна цена малине, која ће и ове године највероватније бити 100 до 120 динара по килограму, натерала је многе да одустану од засада. Непогоде чине ситуацију додатно тежом, што се и видело пре неколико дана у западној Србији, где ће род бити и до 30% мањи.

Док у свету производња малине расте, у Србији и производња, али и квалитет, падају. У Србији је пре осам година род малине износио око 90.000 тона, док је прошле био свега око 50.000 тона. Занимљиво је да према званичним подацима површина под засадима малина износи око 20.000 хектара, а до скоро је било мање од 15.000. А оно што је још парадоксалније, према незваничним подацима, малина је у Србији засађена на чак 40.000 хектара, те се намеће питање како онда род опада.
Према речима Томе Милошевића, професора на Агрономском факултету у Чачку, на катедри за воћарство, постоји неколико узрока који су утицали на скоро дупло мањи род.

Нереално висока откупна цена, која је пре неколико година износила преко 200 динара, привукла је многе да засаде малину, али каснији нагли пад цене поједине је натерао да одустану од производње. Климатске промене попут суше узимају огроман данак, јер многи не могу да наводњавају засаде малине. И на крају елементарне непогоде, које могу за дан уништити род. Град се увек јавља на истим подручјима – сматра Милошевић.

Према Милошевићевим речима, највећу штету по правилу увек имају произвођачи, док власници хладњача увек могу да се извуку из лоше године.

Када вам род буде умањен, онда на тржиште почињу да се јављају други, и у тој пирамиди произвођач страда. Власници хладњача ће да увезу малине, помешаће са нашим, и неће бити у губитку. Чак и ако род прође солидно, њега не прати квалитет. Малопродаја би можда некада могла бити значајна, али Срби немају културу куповине малине у маркетима – објаснио је професор Милошевић.

И професор Миладин Шеварлић је сличног мишљења, те истиче да се род малине не може одразити на потрошаче, јер је потрошња врло мала у Србији.

– Може се десити да малина буде још скупља, али потрошња је ионако мала због високе цене у малопродаји. Слаб род малине ће се одразити на трговински биланс Србије, односно, имаћемо мањи извоз. Али и поред тога, тешко је рећи како ће се одразити на откупну цену. Велике корпорације које имају хладњаче диктирају цену, и никада се не ослањају само на једно подручје, већ миксују малине из Србије, Босне и Македоније. Онда не можете да очекујете вишу цену – каже Шеварлић.

Извор: Блиц